Zdrava Srbija Instagram

Мини "тајкунизација" породичних пољопривредних газдинстава


Здрава Србија, 20.01.2014.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


У Србији је за 10 година нестала петина породичних пољопривредних газдинстава. Тако динамична девастација сељачких газдинстава у само једној деценији постсоцијалистичке транзиције у Србији није евидентирана ни у једној другој земљи – чак ни у време епидемија куге и колере! Посебно је запостављена детаљнија социо-економска, пореска и аграрно-политичка анализа дистрибуције газдинстава са поседом "преко 100 ха" - која би се могла условно окарактерисати као „транзиционо кулачка“ и за која се може поставити питање „порекла имовине“ стечене у последњој деценији неолибералистичке транзиције у спрези са лобистичким фаворизовањем мера субвенција по хектару у корист имућнијих и „сналажљивијих паорских домаћинстава“.


Уз уважавање одређених методолошких разлика између „индивидуалних пољопривредних газдинстава“ (ИПГ) по Попису 2002. (домаћинстава која поседују газдинство) и „породичних пољопривредних газдинстава“ (ППГ) по Попису пољопривреде 2012. у Србији је нестало 150.580 ППГ или 19,3 одсто од укупно 778.891 ИПГ у 2002. години. Тако динамична девастација сељачких газдинстава у само једној деценији постсоцијалистичке транзиције у Србији није евидентирана ни у једној другој земљи – чак ни у време епидемија куге и колере!


Смањење укупног броја сељачких газдинстава у периоду 2002-2012. године у централној Србији је апсолутно веће а релативно мање (за 95.372 ППГ или за 23%) него у Војводини где је апслутно мање а релативно веће (за 55.207 ППГ или 27,4%).


Од 628.311 ППГ по Попису пољопривреде (2012) , тенденција смањење броја ППГ у Србији евидента је у свим поседовним групама до 20 ха, изузимајући повећање броја ППГ у поседовним групама „без земље“ (за 3.127 ППГ или за 49,7%) и нарочито у групи са поседом „преко 20 ха“ (за 12.085 ППГ или за 2,9 пута).


Тенденција повећања броја ППГ са поседом „преко 20 ха“ присутне су у оба макрорегиона, али су значајно динамичније у Војводини (за 10.401 ППГ или за 4,4 пута) него у централној Србији (за 1.684 ППГ или за 52,8%).



Посебно је запостављена детаљнија социо-економска, пореска и аграрно-политичка анализа дистрибуције газдинстава са поседом „преко 100 ха“ - која би се могла условно окарактерисати као „транзиционо кулачка“ и за која се може поставити питање „порекла имовине“ стечене у последњој деценији неолибералистичке транзиције у спрези са лобистичким фаворизовањем мера субвенција по хектару у корист имућнијих и „сналажљивијих паорских домаћинстава“. А она указује да у групу изразитих „транзиционих добитника“ у Србији спадају 1.307 ППГ са поседом „преко 100 ха“ која располажу са 218.332 ха или просечно са по 167 ха/ППГ – од којих је 1.228 „паорских“ у Војводини (а од тога 25 са поседом „500-1.000 ха“ и три са поседом „1.000-2.500 ха“) која располажу са 203.585 ха или просечно са по 165,8 ха/ППГ и 79 „сељачких“ у централној Србији (а од тога три са поседом „500-1.000 ха“ и једно са поседом „1.000-2.500 ха“) која располажу са 14.747 ха или са по 186,7 ха/ППГ.


Повећању броја „транзиционих кулака“ у значајној мери су допринела четири „модела са плански уграђеном фалинком“ за доделу субвенција по хектару, по основу којих је током целокупног транзиционог периода РПГ на подручју централне Србије (које располаже са око 60% обрадивог земљишта) припадало између свега 5% и највише 25% укупно исплаћених субвенција по хектару из Аграрног буџета Републике Србије:


1) само за ораничне површине у периоду 2004-2012. године, који је искључивао из програма субвенција друге категорије обрадивог земљишта у подручјима са ограниченијим земљишним потенцијалом;


2) елиминисање из система субвенција по хектару свих РПГ која нису у систему пензијског и инвалидског осигурања (ПИО) за пољопривреднике, што је у периоду 2009-2011. године елиминисало из права на субвенције преко три четвртине укупнног броја ситнијих РПГ – чијем већинском делу би обавезе по основу плаћања ПИО биле веће од прихода по основу примања субвенција по хектару;


3) давање субвенција и за површине државног земљишта узете у закуп у периоду од 2007. године до данас, и, посебно, „гледање кроз прсте“ при додели субвенција за већи број газдинстава регистрованих (РПГ) на име чланова истог домаћинства, па чак и на име других „рентираних лица“ изнајмљених изван чланова сопственог домаћинства - који су појединим „транзиционим кулацима“ омогућавали присвајање средстава из аграрног буџета у вишемилионским износима сваке године;


4) сталном применом система „ураниловке“ при додели субвенција у апсолутном истом износу по хектару и за сопствено (2004-2013) и за државно државно закупљено земљиште (2007-2013), и поред чињенице да чак и студенти прве године агрономских факултета у току предавања из науке о зељишту (педологије) сазнају оно што ниједном члану досадашњих 12 транзиционих министарских естаблишмената (министрима, бројним државним секретарима, помоћницима министара и специјалним саветницима „за све и свашта“) већ читаву деценију „не улази у главу“ - да 1 ха прве класе вреди колико и 4 ха осме класе земљиште, те би следствено томе ако су субвенције 10.000 РСД/ха за прву класу онда би осму класу исте категорије земљишта требало субвенционирати са 40.000 РСД/ха да би по педолошким стандардима елиминисали природну „хендикепираност“ мање плодних класа земљишта – што је и суштина дефиниције субвенција у свакој агрономској енциклопедији али не и у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије.



Напред наведеном треба придодати и и лобистички сточарски „бинго“ уграђен у актуелни Закон о субвенцијама у пољопривреди и руралном развоју из којег је избачен раније постојећи лимит за субвенције максимално до 100 грла стоке и тиме омогућено да поједине агробизнис компаније добијају субвенције и за више од 20.000 грла говеда и преко 100.000 грла „ситне“ стоке – чиме су занемарени егзактни ефекти „економије обима“ и обичном евидентичару броја грла стоке лако предвидива чињеница да ће само тридесетак агробизнис компанија које имају бројнија стада стоке добити четвртину или више од укупног Аграрног буџета Републике Србије у 2013. години!?




Проф. др Миладин М. Шеварлић председник Друштва аграрних економиста Србије

Текст преузет са http://poljoprivreda.biz/


Bookmark and Share

Mala Pijaca